Haloterapija (“halos” na grčkom znači so) je moderna metoda lečenja koja predstavlja kombinaciju boravka pacijenta u slanoj sobi u koju se istovremeno, pomoću halogeneratora, sistematski ubacuje suvi aerosol prirodne kamene soli koju pacijent udiše, stvarajući atmosferu sa visokom koncetracijom soli i negativnih jona, što povoljno utiče na zdravlje čoveka.

Haloterapija je nova grana speleoterapije, metode koja se zasniva na doziranom boravku pacijenata u specifičnoj mikroklimi slane pećine. Speleoterapija (od grčke reči spelos – pećina) se praktikuje već stotinama godina u rudnicima soli u istočnoj Evropi. Lekovito dejstvo soli bilo je poznato još srednjevekovnim sveštenicima, koji su bolesnike odnosili u slane pećine da ih izlože njihovoj specifičnoj mikroklimi. Da bi pojačali taj efekat, drobili su stalaktite i stvarali slanu prašinu koju su pacijenti udisali. Bio je to početak takozvane speleoterapije. U Evropi je terapija solju postala popularna u XIX veku kada je 1843. godine poljski lekar Feliks Bošovski bio prvi koji je pretpostavio da vazduh zasićen česticama soli deluje terapeutski, i to veoma jako. On je zapazio da rudari u rudnicima soli ne obolevaju od plućnih bolesti. Na osnovu tog zapažanja njegov naslednik M. Poljakovski ustanovio je prvo takozvano Spa kliničko lečilište za plućne bolesti u Velickoj u blizini Krakova u Poljskoj, koje i danas radi. Moć lečenja solju bila je takođe uočena krajem Drugog svetskog rata u Nemačkoj kada su ljudi u rudnicima soli tražili sklonište od bombardovanja i nakon toga su se mnogi asmatičari osećali bolje ili ozdravili. Posle tog otkrića otvoreni su mnogi sanatorijumi za astmatičare u prirodnim pećinama ili rudnicima soli.

Danas je speleoterapija naširoko poznata kao efikasna metoda alternativog lečenja. U nekim zemljama kao što su Austrija, Poljska, Rumunija, Jermenija, Rusija, Ukrajina, Belorusija postoje speleoterapeutske klinike na bazi prirodnih pećina pod zemljom. Sve te klinike primenjuju u terapiji plućnih bolesti vazduh pećine zasićen česticama kamene soli. Iako je efikasnost speleoterapije naučno dokazana, ova metoda ima ograničenja, zato se ona dalje razvijala sve do današnje haloterapije (ime potiče od grčke reči halo što znači so) Jedan od prvih pokušaja savremene haloterapije – da se izgrade veštačke slane pećine bio je oblaganje zidova sobe blokovima soli, međutim, studije su pokazale da tako obloženi zidovi ne stvaraju dovoljno lekovitu atmosferu. Glavni terapijski faktor slanih soba je mikroklima sa suvim aerosolom natrijum-hlorida uz određenu vlagu i temperaturu. Ovako veštacki izgrađene slane pećine nazvane su slane sobe ili slane komore, koje su danas posebno moderno dizajnirane. Slana soba je imitacija prirodne slane špilje – pećine sa njenom lekovitom mikroklimom. Primenom savremene tehnologije suvi aerosol se stvara posebnim uređajem – halogeneratorom koji ga uduvava u slanu sobu.

Haloterapija ima sledeće pozitivne efekte na organizam čoveka:

• Povećava ventilaciju disajnih puteva: izaziva bronhodilataciju (širi disajne puteve), uzrokuje mukokinetički efekat (stimuliše cilijarni aparat sluznice i smanjuje viskozitet sekreta), poboljšava ekspektoraciju (iskašljavanje); stimuliše eliminaciju toksina i alergena; ima baktericido dejstvo (uništava bakterije i gljivice); takođe ima antizapaljenski efekat i antialergijsko dejstvo.
• Antiedematozan efekat na mukozu Eustahijeve tube (smanjuje otok sluznice) čime je omugućena bolja drenaža zapaljenskog sekreta, kao i aeracija srednjeg uha.
• Antizapaljensko i baktericidno dejstvo, poboljšava mikrocirkulaciju, stimuliše eliminaciju toksina kroz kožu, reguliše pH kože.
• Antizapaljensko i analgetičko dejstvo (smanjuje upalu i bol).
• Dovodi do normalizacije i stabilizacije neurovegetativnoendokrinog sistema. Ima antistresni, blago sedativni i relaksirajući efekat; smanjuje umor i neraspoloženje.
• Stimuliše obnavljanje acidobazne ravnoteže organizma, reguliše šećer u krvi uz pospešivanje metabolizma vode, ugljenih hidrata i proteina.
• Stimuliše imuni sistem organizma.

Karakteristike aerosola:

• Visoka konstantna relativna vlažnost vazduha 40 – 60%
• Niska konstantna temperatura vazduha 18 – 24°C
• Visoka koncentracija kalcijuma i magnezijuma
• Visoka brzina jonizacije vazduha i elektronegativno naelektrisanje
• Sterilan prostor – odsustvo bakterija, plesni, gljivica

Kristali kamene soli kao prirodni jonizatori vazduha poboljšavaju kvalitet vazduha jer proizvode negativne jone koji se nalaze u prirodi samo na moru, pored vodopada i nakon oluje, a koncentracija mikročestica je puno veća nego na moru ili u slanim pećinama. Jonizovan vazduh ima pozitivan uticaj na ljudski organizam, dovodi do psiho-fizičke ravnoteže, te pomaže pri koncentraciji i radnoj sposobnosti. U zagađenom vazduhu uvek ima viška pozitivnih jona, npr. u Beogradu ima oko 50% pozitivnih jona, što kod ljudi stvara nervozu i agresiju. Stoga, ovi negativni joni utiču pozitivno na nervni sistem. Mikro čestice suvog aerosola negativno jonizuju vazduh i zasićuju ga dragocenim elementima (Fe, Ca, Mg, Cu, Zn, Se, Li…) prodirući duboko u bronhije, bronhiole i alveole.

Uloge elemenata prisutnih u soli:

• Natrijum – ima uticaj na funkcionalnost srca i na optimalni krvni pritisak, poboljšava stanje kože. Natrijumov jon ima važnu ulogu u transportu glukoze i aminokiselina.
• Kalijum – snižava krvni prtisak, sprečava oboljenja srca, poboljšava funkciju kože, ima diuretsko dejstvo i pomaže u čišcenju organizma od toksina. Kalijumov jon je u celijama neophodan kod metabolizma glukoze, sinteze proteina i kod aktiviranja mnogih enzima.
• Magnezijum – element koji oslobađa organizam od stresa, ublažava napade astme, smanjuje nervnu napetost, ublažava grčeve.
• Kalcijum – predstavlja uporište skeletnog sistema, neophodan je za rast i zdravlje kostiju i zuba, jača otpornost organizma, poseduje antialergijska svojstva, neophodan za zgrušavanje krvi, smanjuje opasnost od bolesti srca.
• Gvožđe – esencijalni element hemoglobina proteina koji je najvažniji sastojak crvenih krvnih zrnaca, eritrocita i služi kao prenosilac kiseonika iz pluća do svih tkiva, sprečava anemiju, podstiče rad mišića, poboljšava koncentraciju, smanjuje podložnost infekcijama.
• Jod – odgovoran za pravilno funkcionisanje štitne žlezde koja reguliše naš metabolizam, rast, razvoj i težinu.
• Litijum – prevencija kod skleroze, bolesti srca i dijabetesa.
• Selen – antioksidans, štiti ćelije i tkiva od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali, jača delovanje imunološkog sistema, štiti od starenja kože.
• Bakar – poboljšava metabolizam, pomaže stvaranju hemoglobina u krvi, olakšava apsorpciju gvožđa.
• Mangan – deluje kao antioksidans, štiti od oštećenja koja uzrokuju slobodni radikali iz ishrane.
• Cink – učestvuje u brojnim telesnim procesima kao što su rast i razvoj kostiju.

So kao lek

So je vitalna supstanca za preživljavanje svih živih bića, posebno ljudi, jer reguliše sadržaj tečnosti u telu. Voda mora da dospe do ćelije da bi očistila i povukla toksični otpad nastao metaboličkim procesima. So veže deo vode da ostane van ćelije i balansira količinu tečnosti. Od te ravnoteže vode u ćeliji i van nje zavisi dobro zdravlje.

• So najefikasnije stabilizuje otkucaje srca. Izuzetno je značajna za regulisanje krvnog pritiska zajedno sa vodom.
• Bitna je za izbacivanje viška kiseline iz ćelija tela, posebno iz mozga.
• Životno važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, nužna kod dijabetesa.
• Neophodna je za nervne ćelije i njihovu komunikaciju i obradu informacija, rad ćelija – od začeća do smrti.
• Izuzetno je bitna za čišcenje pluća od sekreta, posebno kod astme i cistične fibroze, kao i za čišćenje zapaljenja sinusa.
• So je jak prirodni antihistaminik – antialergijski lek.
• Pouzdano se zna da so ima suštinsku ulogu u prevenciji grčeva mišica.
• Nezamenljiva je njena uloga za održavanje čvrstoće strukture kostiju. Osteoporoza je pretežno rezultat nedostatka vode i soli u organizmu.
• Za regulisanje prirodnog sna nužna je so. Ona je prirodni hipnotik.
• Vitalna je za održavanje seksualnosti i libida.
• Važna je i uloga soli u prevenciji varikoznih vena i širenja kapilara po nogama.